Raketno modelarstvo

Tekst objavljen u časopisu “Planeta”, novembar /decembar 2008.

               Raketno modelarstvo, deo porodice vazduhoplovnih sportova, je sportsko-tehnička disciplina. Zašto sportsko-tehnička? Sport - jer po pravilima za tri starta na takmičenjima imamo mogućnost korišćenja samo dva modela. Zato je neophodno da vratimo bar jedan od dva koje smo lansirali, a koliko je to teško dovoljno govori podatak da neki modeli lete nekoliko kilometara od startnog mesta. Tehnika – sami pravimo svoje modele što ovaj

sport čini još zanimljivijim. Koristimo materijale koji su lako dostupni ( papir, razne folije, karton, celofan, plastičnu foliju, razne lepkove), a u poslednje vreme i epoksi smolu, stirodur, stiropor i sve što smatramo da moze da se primeni za izradu modela. Jedino što ne koristimo to je metal. Ne zato što modelari nisu sposobni da ga obrađuju, već pravila nalažu da naši modeli moraju pre svega da budu bezbedni za takmičare i posmatrače. Iz istog razloga i modelarski raketni motori se prave (to ne pravimo sami jer je opasno, već to rade specijalizovani proizvođači uz sve mere zaštite od eksplozije) od papirnih čaura punjenih barutom ili nekim kompozitnim smešama. Motori dosta liče na petarde samo što sagorevanje goriva ne daje eksploziju već kroz mlaznicu na jednomm kraju daje potisak i tako model leti

.             U ovom sportu postoje kategorije koje bliže određuju vrstu i tip raketnog modela. Navećemo samo nekoliko:

              S-1 su modeli za postizanje visina (ovo S je oznaka za naš sport, od SPACE, po klasifikaciji FAI (Međunarodna vazduhoplovna federacija, kojoj pripada čitava porodica vazduhoplovnih sportova). Cilj je postići što veću visinu sa modelom, koji mogu biti jednostepeni i dvostepeni. Svi takmičari koriste istu snagu motora.

              S-3 su modeli za trajnje leta koji se spuštaju padobranom.

              S-5 modeli - maket, obično dvostepenei, za postizanje visina.

              S-6 koriste za spuštanje trake ili strimere i takođe se meri vreme koje model provede u vazduhu.

              S-9 je kategorija koja za spuštanje modela kristi rotore ili popularno žirokopter. Tehnički zahtevna kategorija.S-4 su raketoplani – letilice između aviona i rakete. Mala jedrilica koja poleće kao raketa a onda nastavlja da leti kao avion.

              S-8 je raketoplan ali dosta većih dimenzija nego S-4. I on se lansira kao raketa, a kada motor potroši gorivo planira kao jedrilica koju takmičar kontroliše (upravlja) preko radio stanice i posle propisanog vremena mora precizno da sleti na cilj.

              S-7 je “kraljica” modelarstva jer zahteva multidisciplinaran pristup izradi. To su replike pravih raketa urađene u određenoj (preciznoj) razmeri u odnosu na pravi model, ofarbane istom šemom boja, sa maksimalno detalja, svim pripadajućim oznakama, reklamnim i drugim natpisima… i koji na kraju moraju i da polete i dočaraju(simuliraju) pravi let originala po kome su rađeni.To je ukratko o sportsko-tehničkom aspektu, a evo šta o razvoju i istoriji raketnog modelarstva kaže naš istaknuti sportista, selektor, pedagog, svetski prvak i  svetski rekorder Andrija Dučak:“Razvoj modelarstva je potekao od same želje čoveka za letenjem i dostizanjem visina. Razvojem raketne tehnike, astronautike i prvim čovekovim korakom u svemir i na Mesec, podstaknuta je želja mladih da u okviru svojih mogućnosti izrađuju modele raketa. Prvo poletanje modela sa raketnim motorom na našim prostorima je zabeleženo 1928. godine u Beogradu na Dunavu. Mladi student mašinstva, Zlatko Bisail, konstruisao je model RMF 1 i uspešno ga lansirao na obali Dunava preletevši 300m sa početnom brzinom oko 150 km/čas. Drugim modelom RMF2 je zadivio novinare 15. 06. 1928. godine i to su ovekovečili časopisi po celoj Evropi i SAD, da bi 19. 07. 1928. godine lansirao novim modelom rakete RMF 3 i prve putnike – dva bela miša.

              Prvo pravo raketno modelarstvo počelo je 1957. godine u SAD kada su Hari Stajn, raketni inženjer iz Vajt Sendsa u Nju Meksiku i Orvil Karlajl, obućar iz Nebraske konstruisali i lansirali prvi raketni model. Iste godine je održano i prvo javno takmičenje u SAD i formirano je Nacionalno udruženje raketnih modelara SAD. Iste godine je počelo i raketno modelarstvo u SSSR, a naredne i u Jugoslaviji. 1958. godine je počela i prva serijska proizvodnja modelarskih raketnih motora po određenim pravilima i propisima i proizvodnja kompleta što je omogućilo širu upotrebu modela raketa iz kompleta i sigurno lansiranje.

              Zahvaljujući ovim pravilima i propisima i proširivanjem raketnog modelarstva u Evropu 60-tih godina, Svetska vazduhoplovna federacija (FAI), 1962. godine prihvata ovu granu sporta kao još jednu granu vazduhoplovstva i svojim pravilnicima svodi mere sigurnosti na maksimum, tako da danas nema povreda pri bavljenju raketnim modelarstvom.” Takmičenja se održavaju na sportskim aerodromima i drugim pogodnim terenima (gde nema šume blizu lansirne rampe da takmišari i sudije mogu da prate let modela). Ciklus Svetskih i Evropskih prvenstava je dvogodišnji. Ove godine je bilo Svetsko prvenstvo u Španiji, iduće godine je Evropsko u Srbiji. Svetski kupovi se održavaju svake godine i to su individualna takmičenja za razliku od Svetskih i Evropskih prvenstava gde nastupaju reprezentacije država. Svaka zemlja članica FAI-a ima mogućnost da organizuje dva Svetska kupa u jednoj kalendarskoj godini pa tako i mi imamo Sirmium kup u Sremskoj Mitrovici i Beograd kup u Beogradu. Prvo međunarodno takmičenje održano je 1964. godine između Poljske i Čehoslovačke, a prvo zvanično FAI takmičenje 1966. godine u današnjoj Slovačkoj uz učešće 6 zemalja. Prvo Svetsko prvenstvo u raketnom modelarstvu održano je u Vršcu ( Srbija, tada Jugoslavija) i evo, ove godine 17. po redu u Leidi (Španija). Nabrojati sve uspehe naših takmičara na svim ovim prvenstvima prevazilazi okvir ovog teksta, ali broj medalja je zaista veliki. Veliki uspeh naši takmičari ostvaruju i u Svetskim kupovima gde redovno osvajamo medalje.